др сц. Данијела Ђукић-Ћосић, ванредни професор, Европски регистровани токсиколог
Катедра за токсикологију “Академик Данило Солдатовић”, Универзитет у Београду – Фармацеутски факултет
Резиме:
Традиционална испитивања токсичности на експерименталним животињама ограничена су временом, трошковима и етичким принципима. У новије време постоји све вец́и интерес за развој, тестирање и коришц́ење нових метода ин силицо анализе које применом рачунарских техника могу да пруже ефикаснију процену токсичности, а тиме и ризика по здравље људе, како при изложености лековима тако и свакој другој супстанци. Значајан допринос овим методама пружа токсикогеномика, која комбинацијом традиционалне токсикологије и биоинформатике са –омика технологијама, геномиком, транскриптомиком, протеомиком и метаболомиком истражује утицај изложености различитим супстанцама на гене, протеине и метаболите у оквиру ћелија или ткива организма. Резултати токсикогеномичких испитивања настоје да расветле молекуларне механизме токсичности и утврде потенцијалне биомаркере који предвиђају токсичност или генетску преосетљивост. Овакви резултати, прикупљени и садржани у базама података последњих деценија, и њихово анализирање, могу да послуже као основа за развој нових научних хипотеза. Верује се да токсикогеномичка анализа података може бити замена или комплементарни приступ за проучавање безбедности будућег лека током претклиничких испитивања или пак за предвиђање токсичности изазване све већим присуством различитих супстанци у нашем окружењу. Штавише, токсикогенмичка анализа података обезбеђује процену токсичних ефеката смеше, узимајуц́и у обзир све потенцијалне интеракције на нивоу гена, протеина и метаболита које могу бити значајне у испољавању токсичности (антагонистичко, адитивно/синергистичко дејство). Стога би се анализа токсикогеномичких података могла посматрати као важна одскочна даска за даља ин витро и ин виво испитивања, омогућавајући смањење времена и трошкова целокупних истраживања. У овом излагању биће представљена токсикогеномичка анализа података са сажетим резимеом потенцијално корисних софтвера и алата, првенствено Компаративне токсикогеномичке базе података (енгл. Цомпаративе Тоxицогеномицс Датабасе, ЦТД), укључујуц́и предности, али и ограничења оваквих истраживања.
Предавач:
Др сц. Данијела Ђукић-Ћосић је ванредни професор за ужу научну област токсикологија на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду и гостујући професор на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци на одсеку Фармација. Поседује квалификацију Европски регистровани токсиколог, специјалиста је фармације за токсиколошку процену ризика и специјалсита токсиколошке хемије. Има више од две деценије истраживачког искуства на пољу токсикологије различитих супстанци, првентсвено метала и ендокриних ометача (фталати и бисфенол А), механизама токсичности, процене ризика по здравље људи и токсикологије смеша, затим пољу истраживања о могућностима да се умање штетни ефекти токсичних супстанци применом магнезијума и пробиотских култура, а последњих година истраживања су осим на ин виво моделима усмерени и на ин силицо истраживања, односно токсикогеномичку анализу података за утврђивање релација између изложености токсичним супстанцама и развој болести, предвиђење циљних места дејства смеше токсичних супстанци, нежељених ефеката комбиноване примене лекова итд. Учествује у националним и међународним истраживачким пројектима и пројектима у области образовања. Тренутно је ангажована на Еразмус+ пројекту “Подстицајна настава за активно учење и успех студената у онлајн окружењу”/Еффецтиве теацхинг фор студент енгагемент анд суццесс ин дигитал леарнинг енвиронмент – (СтудЕС) (КА226 — Партнерсхипс фор Дигитал Едуцатион Реадинесс), локална је контакт особа за ЦЕЕПУС мрежу — ЦЕЕПУС СИ-0905 “Траининг анд ресеарцх ин енвиронментал цхемистрy анд тоxицологy”, истраживач је на ПРОМИС пројекту “Декодирање улоге експозома у ендокрином здрављу” (ДецодЕxпо) (Фонд за науку, Република Србија) и руководилац трогодишњег истраживачко развојног пројекта међународне сарадње са Народном Републиком Кином “Повећање ефикасности имунотерапије карцинома комбинацијом ЦАР-Т ћелија или ПД-1/ПД Л1 инхибитора са имуномодулаторима” (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Република Србије).